ŽA­BLjAK – Di­rek­tor NVO Cen­tar za raz­voj Dur­mi­to­ra Dar­ko Sti­je­po­vić ocje­nju­je da je već 15 go­di­na za­u­sta­vljen raz­voj ski­ja­ških pod­ruč­ja na Ža­blja­ku kao što su Pi­to­mi­ne i Ve­li­ki Štu­lac. On sma­tra da su na tim lo­ka­cij­ma, ko­je su na sje­ver­noj stra­ni Dur­mi­to­ra, mno­go bo­lji uslo­vi za ski­ja­nje ne­go na „su­ro­voj str­me­ni ma­le­ne sta­ze Sa­vi­nog ku­ka”. Sti­je­po­vić na­gla­ša­va da su svi ski-lif­to­vi u Ža­blja­ku, ko­ji i da­nas ra­de, sta­ri oko 46 go­di­na jer su na­ba­vlje­ni 1972. go­di­ne i tvr­di da je i na tom pri­mje­ru na Ža­blja­ku vi­dljiv kon­ti­nu­i­tet ha­o­sa, od­no­sno ra­si­pa­nje ener­gi­je i
re­sur­sa.
– Već de­set go­di­na te­la­le pod­go­rič­ke da­hi­je o re­no­vi­ra­nju ho­te­la „Je­ze­ra”, „Pla­nin­ka” i „Dur­mi­tor”. Na te­ra­si ho­te­la Je­ze­ra po­ne­kad se sun­ča­ju gu­šte­ri, a u raz­va­lje­nim so­ba­ma gni­je­zda vi­ju je­i­ne (so­ve) i ga­vra­no­vi cr­ni. Naj­ve­ći pla­nin­ski ho­tel u Cr­noj Go­ri, ho­tel „Pla­nin­ka” za­ka­tan­čen je za­va­zda, rad­ni­ci otje­ra­ni na bi­ro ra­da, a ka­da ne­ko vi­di ho­tel „Dur­mi­tor” od­mah pi­ta da li je ovo Bo­sna i da li je ov­dje bi­lo ra­ta. Sa dru­ge stra­ne, mi­ni­star tu­ri­zma i odr­ži­vog raz­vo­ja Pa­vle Ra­du­lo­vić pri­ča o po­ve­ća­nju ka­pa­ci­te­ta u CG tu­ri­zmu! U Ža­blja­ku, tvr­de u lo­kal­noj Tu­ri­stič­koj or­ga­ni­za­ci­ji, ima­ju po­ve­ća­nje bro­ja no­će­nja za 100 po­sto, a ci­je­le pro­šle zi­me grad ni­je imao vo­de, ho­tel „Pla­nin­ka” sa 400 le­ža­ja ni­je ra­dio, a 1.500 vi­ken­di­ca je kao bom­ba uni­šti­lo pro­stor – na­vo­di Sti­je­po­vić u svom osvr­tu na tu­ri­zam na Ža­blja­ku da­nas i 80 go­di­na una­zad.
Sti­je­po­vić is­ti­če da je 1972. go­di­ne, za jed­nu go­di­nu za­vr­šen i as­fal­ti­ran put Ža­bljak – Moj­ko­vac du­ži­ne 70 ki­lo­me­ta­ra i do­bi­je­na sa­o­bra­ćaj­na ve­za za sa­vre­men tu­ri­stič­ki raz­voj, ko­joj ni da­nas ne­ma ma­ne.
– Taj put ni­ka­da ni­je sve­ča­no otvo­ren a i da­nas je kič­ma pu­ta na sje­ve­ru. Da­na­šnja Đu­ka­no­vi­će­va or­di­ja ne mo­že da na­pra­vi je­dan je­di­ni put te du­ži­ne za nji­ho­vog vla­da­nja i po­ha­re du­ge 30 go­di­na. Ne­dav­no su mi­ni­star Nur­ko­vić i dru­ži­na bez­o­bra­zno otvo­ri­li že­lje­znič­ku sta­ni­cu u Tu­zi­ma ko­ja je na­pra­vlje­na pri­je 40 go­di­na pa tre­ba raz­mi­sli­ti da Đu­ka­no­vić sve­ča­no otvo­ri i ovaj sta­ri put kroz ka­njon Ta­re. I to jed­no 5-6 pu­ta kao što je sve­ča­no otva­rao i put za Šav­nik – pred­la­že Sti­je­po­vić i da­lje na­vo­di da je 1954. go­di­ne otvo­ren aero­drom na Nje­go­vu­đi, a 1961. otvo­ren je i aero­drom na Je­ze­ri­ma.
– Iz­gra­di­ti aero­dro­me u to vri­je­me bi­lo je slič­no iz­grad­nji ko­smo­dro­ma. Sre­ćom ta­da ni­je bi­lo Mar­ko­vi­ća, Đu­ka­no­vi­ća, Ra­du­lo­vi­ća, Vu­ki­će­vi­ća, Šlji­van­ča­na da se pi­ta­ju gdje i konj da se za­ve­že.
No, kre­će­mo se una­zad pa se ne­ka­da­šnji elit­ni ski­ja­ški cen­tar, mje­sto ko­je je do­bi­lo naj­ve­ću na­gra­du Une­ska 1987. go­di­ne, sru­čio na ni­vo neo­pi­si­ve zo­ne su­mra­ka u ko­me se na­pre­du­je ka 1937. go­di­ni. Ta­da je po­čeo da se gra­di pr­vi ve­li­ki ho­tel – ho­tel „Dur­mi­tor”. Evo nas na po­čet­ku zim­skog tu­ri­zma u Ža­blja­ku, po­no­vo, sa­mo sa­da sa 80 go­di­na vi­še i sa ski-pa­ce­ri­ma, fu­še­ri­ma, hi­je­na­ma i zlo­kr­pi­ma na le­đi­ma. Đu­ka­no­vić nas je vra­tio 80 go­di­na una­zad – kon­sta­tu­je Sti­je­po­vić.V.Š.


Ni­šta od ve­li­kih na­ja­vlje­nih in­ve­sti­ci­ja

– Tru­li bo­ga­ta­ši i naf­ta­ški sul­ta­ni iz Azer­bej­dža­na ute­kli su gla­vom bez ob­zi­ra iz Ža­blja­ka. Obe­ća­van je su­per­luk­suz u naf­ta­škom ho­te­lu od 600 le­ža­ja, ži­ča­ra­ma, ba­ze­ni­ma u Ža­blja­ku... I ko­šar­kaš Pe­ko­vić im je ele­gant­no uda­rio ram­pu – ni­šta od nje­go­ve in­ve­sti­ci­je. Ko je spre­man da pro­si­pa pa­re u ja­mu bez­da­ni­cu, u mje­stu ra­ba­džij­skog, ki­ri­džij­skog i pa­na­đur­skog tu­ri­zma? Na kra­ju je i Sta­tis ot­per­jao i ne­ma ni­šta od ob­no­ve ho­te­la „Dur­mi­tor”. Tre­ba bi­ti že­sto­ki ha­zar­der pa ulo­ži­ti ve­li­ki no­vac na one ko­ji­ma cu­ri vri­je­me i ko­je je vri­je­me pre­ga­zi­lo – kon­sta­tu­je Sti­je­po­vić.


Me­ha­na na Cr­nom je­ze­ru

– Mi­ni­star Ra­du­lo­vić je na­sta­vio iz­grad­nju me­ha­ne na Cr­nom je­ze­ru. Sa naj­vi­še po­zi­ci­je vr­hu­ška iz­vo­di la­kr­di­ju sa za­ko­ni­ma Cr­ne Go­re, u pr­sa se tu­ku i za­kli­nju u vla­da­vi­nu pra­va i za­u­sta­vlja­nje di­vlje grad­nje, a sa­mi, sa za­tak­nu­tim evrop­skim pe­ru­ška­ma na če­len­ke, u naj­stro­že za­šti­će­nom pro­sto­ru Cr­nog je­ze­ra skan­da­lo­zno di­vlja­ju. I još gra­ju i vri­šte po­no­sni što gra­de me­ha­nu či­ja ka­na­li­za­ci­ja će da se iz­li­va u Cr­no je­ze­ro iz ko­ga se ta ista me­ha­na i ža­bljač­ki vo­do­vod snab­di­je­va vo­dom. Ne­ka­da­šnji Dom Une­ska, ko­ji je po­sto­jao na tom mje­stu, bio je iz­gra­đen a da je dži­nov­sko dr­ve­će osta­lo da ra­ste i na 10 cm od zi­do­va objek­ta, a sa­da je po­sje­če­no sve dr­ve­će u kru­gu od 30 me­ta­ra oko me­ha­ne – ka­že Sti­je­po­vić.